Version en castellano

Hrvatska verzija

Te perdiste del rincón natal
tras un sueño de distancia
Sin pensar que allá quedaban
los seres que te amaban
y yo con mi constancia...

¡Agonía de vivir sin vos
y morir en el camino.
Y marché, dejando atrás
la maldición sobre los dos...
¡Y éste es el pago que me das!

Ahora no me conocés...
¡me borro tu ingratitud!...
Aunque dejés mi alma trunca,
no podrás olvidar nunca
lo de nuestra juventud...

¡Algún día llorarás
todo el daño que me hacés!...
Te busqué sin darme paz,
por cariño nada más...
¡Y ahora no me conocés!..

¡No se juega con un corazón
como vos lo hacés conmigo!..
¡No pongas el gesto huraño!
Buscarte fue mi engaño
y hallarte mi castigo...

Yo no sé cómo podés fingir
este asombro en mi presencia.
Yo, que soñaba esta ocasión,
te vi pasar, te oí reír...
y se hizo trizas mi ilusión! 

Napustila si rodni grad
tražeći daleki san…
ne razmišljajući o onima koje ostavljaš
o onima koji te vole
i meni, koji sam uvijek bio samo tvoj…

Agonija življenja bez tebe
i svakodnevnog umiranja…
otišao sam dalje, ostavljajući
prokletstvo što nas razdire oboje…
prokletstvo koje ostavila si meni ti!

Više me ne poznaješ…
izbrisala si me iz sjećanja!…
ali ranjena duša moja,
ne može zaboraviti da je bila tvoja
kad smo mladi bili.

Jednog ćeš dana plakati
zbog toga što učinila si mi!…
Tražim te, ne mogu se smiriti,
htio bih te opet ljubiti
ali ti me više, ne poznaješ!…

Nitko se ne poigrava nečijim srcem
kao što si se ti poigrala mojim!…
Nemoj me gledati tako!
Pogriješio sam što sam te tražio
a sad sam kažnjen time što sam te našao.

Ne razumijem kako se možeš pretvarati
da si iznenađena što me vidiš!...
Sanjao sam dugo trenutak ovaj,
ali vidjeh te kako odlaziš nasmijana…
i moja je iluzija zauvijek razbijena!